Zlo 1 (zla nisu po zlobnosti (?) numerisana)
Receptura
"Ovo što sam ovde uradio je samo po onoj recepturi iznad."
"Ok Šerloče, to mi je jasno, ali odakle ti recept?"
Jednostavno ne možeš da voliš kurseve i predavače koji ti samo pljunu neku formulu i zahtevaju od tebe da je se slepo držiš, a pritom to nije nešto što može intuitivno da se shvati. Problem sa ovim je što možeš na primer da naučiš neke klince nekim jednačinama kao što se radi u osnovnoj školi (recimo rešenja kvadratne jednačine) bez da im pokažeš kako se do toga dolazi (a verujem da bi svaki profesor mogao da izdvoji jedan ceo čas na dokazivanje te formule) onda će to shvatiti kao recept i na pitanje "A zašto je to baš tako?" dobijaćeš odgovore tipa "Zato što jeste!", tj ne razmišljaš kritički već samo prihvataš "činjenice" koje, generalno, mogu biti i netačne. I to može da ti stvori problem u životu. Ako si student, onda naučiš nešto po nekoj recepturi i položiš ispit, ali kada počneš da radiš vidiš da ti nešto škripi i onda moraš opet da učiš i onda te hvata panika zato što imaš rokove koje ne smeš da probiješ... blablabla... Mislim, to je prvi od fundamentalnih problema studija. Smatram da moto "nauči napamet i primeni" mora biti promenjen u "sumnjaj da bi znao", jer šta je znanje?? "Znanje je ono šta ostane kada se zaboravi naučeno."
Zlo 2
Predavanja na fakultetu sa prezentacija.
Pa jebem vam mater.
Mislim, prezentacije su super stvar, ali kada imaš puno slika npr teleskopa, nekih šema, skica itd. Ali prezentacija mora biti pomoćno sredstvo, nikako glavni alat predavanja. Posebno kod računski intenzivnih predavanja sa puno formula. Npr, elektrodinamika je kurs koji ima baš puno računa, od diferencijalnih jednačina, preko integrala, redova, vektorske analize... U svakom slučaju, ima da se piše. I iz tih pisanija ti dolaziš do nekih relevantnih zaključaka. Ako ti samo vidiš taj račun, bez da prođeš detaljno kroz njega, ti ćeš to zaboraviti za 20 minuta, jer jednostavno ne možeš da držiš sve to u kratkoročnoj memoriji. Kada počneš da pišeš i da vežbaš, to pređe lepo u dugoročnu memoriju i onda možeš sa tim efektivno da barataš. Da se razumemo, u svakom slučaju ćeš kući morati da drljaš dupe i da sam vežbaš, ali zašto da sve sam radiš od 0, kada kroz taj račun već profesor može da prođe sa tobom na predavanjima.
Takođe, slažem se da koristeći prezentacije predavač može veći obim gradiva da obuhvati ali da li je to cilj??? Zar nije cilj da na OSNOVNIM studijama naučimo OSNOVE i da se upoznamo sa tim jako dobro da bi posle mogli da gradimo to naše znanje?
Još jedna mana je što predavači uglavnom piče jako brzo kroz prezentacije. To studentu daje vremena čisto da prepiše šta piše tu, bez da ikako razmisli o tome i da eventualno postavi pitanje, shvati šta se tu dešava i da vidi šta mu je sporno. Odgovori profesora poput "meni nije bitno da vi znate izvođenja nego šta od čega zavisi" se svodi na "nije mi bitno da razumeš šta se tu dešava, a ni da zapamtiš celu formulu, već samo deo formule". Problem sa tim je što nećeš sklopiti širu sliku.
Zlo 3
Kome pričaš i šta...
"I tako deco, ovde imate ovaj Langražijan i onda varirate i tražite gde vam je dejstvo stacionarno i onda odatle imate jednačine kretanja. Ima li pitanja?"
"Da li je majonez instrument?"
Kao, jebem mu mater, moraš prilagoditi predavanje publici. Naravno, svako predavanje ćeš napraviti tako da tebi bude interesantno, jer ćeš se onda potruditi da to bude stvarno dobro. Ovo znači da ne radiš stvari preko kurca i da ne čitaš tekst sa prezentacija, već da praviš da bude nekako interaktivno jer tako možeš da dobiješ feedback od publike da li to što pričaš dolazi do njihovih pilećih mozgova (ovo se ne odnosi na predavanja koja držiš kao student na fukultetu, jer si ti onda pileći mozak koji se uhvatio za neko sranje i sad pokušava da pokaže kako je nakrljao nešto).
Ovde postoji još jedan problem, a to je bežanje od odgovornosti za stvari koje se nisu ispričale. Recimo, mi na fakultetu nismo slušali statistiku. Ovo ne bi bio toliko veliki problem da mi zapravo nemamo kurs iz OAP B (obrada astronomskih posmatranja) koji je po planu i programu zapravo kurs primenjene statistike sa uvodom u statistiku. To što se profesor nije ni jednom pojavio na predavanjima i što smo na vežbama tražili srednju vrednost matrice par časova, jebi ga. Veći problem nastaje kada ti je zapravo potrebna statistika na drugim kursevima kao što su statistička fizike i zvezdana statistika gde profesori budu u fazonu "vi ste ovo radili" i ti kao kažeš "pa kao, imali smo kurs, zvanično". Tu onda može da nastane problem i da prof samo nastavi sa pričom "vi ste ovo radili, ja nemam vremena da se peglam sa vama da vam pričam ovo opet, pročitajte kući". Onić je ispao skroz kul u celoj priči (ZS) jer je bio u fazonu "Ok, ja ću sada da vam pređem kroz osnove statistike jer kapiram da niste radili na OAP-u." i kao, kul, "hvala". Ali zašto dolazi uopšte do toga ako se zna da se prof ne pojavljuje??? Bizarno je.
Nešto slično sa ovim prebacivanjem odgovornosti se desilo i u PSC na zimskom seminaru kada se radila mehanika. Što je za posledicu imalo da polaznici ne znaju šta je ZOI, ZOMI, ZOE, zašto ubrzanje i brzina imaju drugačiji oblik u drugim koordinatnim sistemima. Onda se samo zapitaš šta se tačno desilo i šta si mogao da uradiš da promeniš. Da, seminar je kratak i mi hoćemo da im pokažemo "sve", ali zar nije logičnije da se zadržiš na stvarima koje su fundamentalne, a ne samo da ih preskočiš zato što hoćeš da ispričaš neku drugu priču (kao što je bio primer sa filozofijom nauke ili sistemima ili šta god da su im ljudi pričali). Kao, boli ga dupe za neki super kul insight u problematiku, nauči ga prvo o čemu se tu zapravo radi pa će vremenom naleteti na super kul insight i kao "pa da, ovo je skroz kul".
Zlo4
Ludaci.
Ali kao, zašto su ti ljudi i dalje na fakultetu?
"Došli divlji, isterali pitome." - Ludak
Note: Ovo planiram da postane serija nasumičnih tekstova u kojima zapravo samo kukam na život i ne nudim konkretno rešenje. Mada, prvi korak ka rešenju je prihvatanje i definisanje problema. No dobro, prvi tekst se odnosi na fakultet, studije, obrazovanje. U drugom ću pisati najverovatnije nešto o izborima.